Našeg sagovronika ne treba posebno predstavljati, njegov rad govori u njegovo ime, a rado je viđen gost na Drum Dum Festu u Leskovcu. Goran Ljuboja Trut početkom osamdesetih godina počinje profesionalno da svira bubnjeve. Stalni član benda Ramba Amadeusa bio je od 1990. do 2011. godine. Paralelno sa svojim angažmanom tom bendu, svirao je sa mnogim poznatim jazz muzičarima iz Beograda i učestvovao u sjajnom etno projektu ’’Campus caravan’’. Nakon odlaska iz benda Ramba Amadeusa, pocinje saradnju sa beogradskim bendovima ’’E-play’’ i ’’Babe’’. Poslednjih 5 godina predaje bubnjeve u savremenoj muzičkoj školi „Master Blaster“ u Beogradu, a pre samo nekoliko dana na IV Funk Kongresu održanom u Beogradu, dobio je priznanje za doprinos funk muzici.
Dolaze nove generacije, jako pametna deca. Funk ritmovi, funk muzika, deca jako lepo reaguju na to , zanimljivo je da kad god sviram neki funk obavezno zaplešu uz to. Funk nije stvar pameti nego osećaja.
- IV Funk kongres, na kome ste između ostalog dobili nagradu. O kakvoj nagradi je zapravo reč?
To je više priznanje i zahvalnica za moje zalaganje za funk muziku i uopšte u tom domenu. Sviram funk, nisam DJ, ali sam puštao dobru muziku. U zadnjih par godina smo moj drug, Nenad Milovanović i ja napravili jedan zanimljiv projekat koi se zove „Funk Therapy“. On pušta Funk, a ja sviram bubanj i vozim groove, bez nekog smetanja ulazim u matricu gde na kraju ispadne kao da sam ja ustvari bio u toj pesmi, puta dva bubanj. Nije lako ući celim bubnjem u muziku, to je kao neka vrsta diktata, on pušta muziku, ja slušam i nemaš prava na grešku. Vrlo jedna jaka disciplina, ali s obzirom na to da je u pitanju funk muzika i taj šarm koji ona nosi i ti lepi ritmovi, da ti uđeš u to bez problema. Tako da i to priznanje, ne radi se samo o meni, već je tu dobar deo društva u Beogradu koji voli funk, koji se se ne eksponira toliko, ali u svakom slučaju njihivi srce kuca i za to. Taj funk u meni nije izumreo, voliš ili ne, prosto je to tako.
- Gde možemo čuti E-play u narednom periodu?
Pa nadam se da ćemo doći i u Leskovac, to su lepa druženja, to su divni ljudi. Svakako putem naše stranice na fejsbuku možete pročitati gde se trenutno nalazimo. Uglavnom, E-Play svira sve više, izašao je album ove godine kojim sam prezadovoljan. Otvaramo sve više teritorija. Dobra atmosfera, idemo dalje. Muzika je napravljena tako da možemo da eksperimentišemo, nismo ostali u nekom okviru, otvoreni smo za sve što je dobro. Mislim da će sve to biti bolje i bolje.
- Kada ste prvi put bili na Drum Dum Festu, kakav je bio Vaš prvi utisak da ste na jednom festivalu gde su u glavnom fokusu upravo bubnjari?
Prvo, bila je velika čast, privilegija i zadovoljstvo biti u takvom društvu. Osetio sam tu ljubav i žar tih ljudi prema onome što rade. Moje oduševljenje je bilo veliko u svakom slučaju.
- Da li nam možete reći iz vašeg ugla , zasto treba negovati ovakav festival?
Zašto? Muzika, poznavanje muzike je odraz i kulture. Po meni, ovaj festival pokazuje i koliko talenata postoji, ne samo u Leskovcu, negdo svugde i kolika je ljubav prema muzici i bubnju kao instrumentu. Čini se ponekad da je sve to zanemareno, ali ovaj Festival pokazuje da nije tako.
- S obzirom na to da nam idu praznici i period kada sebi postavljamo određene ciljeve i poželimo sve najbolje, šta bi ste poručili , čitaocima, publici i uopšteno svima.
Pozdrav svim mojim bubnjarima i neka samo vežbaju da ne staju i sve će doći na svoje mesto 🙂
Leave A Comment